Mi pišemo…


Limportanza-di-leggere-le-fiabeNapravimo  zbirku pjesama, literarnih radova, slika…

 Obogatimo našu stranicu vašim radovima! 

 

Matea Ravlić, 4.e

                                         Hrvatski glas u vremenu

                                                       Preci su podali krv, suze i znoj,

                                                     samo da ne izdaju sebe i jezik svoj.

                                                    Rađali i umirali su za hrvatski glas,

                                                   voliš li ti svoj jezik , pitam te sada ja?


                                            Srce podrhtava kada shvatim kako su ga čuvali,

                                               drhtiš li ti od pomisli da su ga iz duše ljubili?

                                              Pjesme i pjesme su pisane o hrvatskom jeziku

                                                i ti čitatelju, moraš to čuvati svom potomku.

                                                         I kada te život odnese na tuđe tlo,

                                                       nikada ne zaboravi svoje podrijetlo.

                                                          Hrabro čuvaj i ponosno ga štiti,

                                                     ne znaš nikada što će vrijeme donijeti.

                                                        Vrijeme se mijenja, a tako i ljudi.


                                          Nemoj dopustiti da se sve o hrvatskom glasu izgubi.


                                         S hrvatskim jezikom pričaš i pišeš, to je tvoja hrana,

                                                 zahvali svom narodu jer je baš tebi očuvana.
                                             

                                             

listopada, 2017.god. 

…i još jedna Mateina pjesma

 

                                                Oče naš

Oče naš koji jesi…

Tvoje ime spominjem u pjesmi.

Uvijek dušu prepuštam Tebi

I kada odu svi,

Ti me ostavio ne bi.

 

U svakoj me nedaći spasiš,

mrtvu nadu vratiš.

Na mene jedini paziš

i snažno braniš-

 

bože, hvala Ti na životu

i jer me štitiš noću

Suzu pustim kada me tuga obuzme,

sve te loše dane tvoje ruke zaustave.

 

Daješ mi ljubav

tješiš kada najviše boli.

I znam, imam ružan običaj

govorim da me nitko ne voli.

Kolovoza predprošlog ljeta bila sam

ljuta i na Tebe,

proklinjala život i sve oko sebe,

jer uzeo si mi brata…

dao si mi ljubav,

pa je uzeo k sebi.

 

Bože ne želim biti ljuta i

da moj pogled luta.

Upravi ga da putuje stazama

Tvoje pravde i volje.

Znam, sve će biti lakše i bolje.

 

Obećavam, bit ću vjerna,

jer svjesna sam da činiš velika djela.

Bez Tvoje prisutnosti u  mukama ginem,

no Tićeš se pojaviti, zato ne brinem.

 

Oče naš koji jesi…

Tvoje ime spominjem u pjesmi.

Uvijek dušu prepuštam Tebi…

I kada odu svi,

Ti me ostavio ne bi.

 

 

Share This: